Akupunktura je tradicionalna Kineska metoda lečenja nastala pre 5000 godina. U Evropu su je doneli Evropski misionari u šestom veku nove ere. Akupunktura se zasniva na ubadanju igle u akupunkturne tačke te je po tom i dobila naziv. U kini naziva se CHA CHEM – ubod igle, a kod nas naziv potiče od latinske reči acus – igla i pungere – ubadati.
Glavne teorijske postavke kineske akupunkture su “Zakon Yina i Yanga”, dve suprotne prirodne sile koje su uzajamno povezane i ne mogu postojati jedna bez druge. Jedino im njihova stalna ravnoteža i promena omogućuje egzistenciju. Isto tako, zasnovana je na “Zakonu pet elemenata”, po kojoj se sve pojave u univerzumu mogu svrstati u 5 elemenata: Drvo, Vatra, Zemlja, Metal i Voda. U pentagonom odnosu pravilo je da voda podstiče, stvara drvo, drvo stvara vatru, vatra – zemlju, zemlja – metal. Ovo kretanje u smeru kazaljke na satu nikad ne prestaje. Svi elementi su u prisnom odnosu, kako vladanja, tako i potčinjavanja. Svaki pojedinačni organ u ljudskom telu pripada jednom od pet elemenata. Vatra predstavlja četiri organa – srce, tanko crevo, perikard i trostruki grejač, Zemlja – želudac i slezinu, Metal – pluća i debelo crevo, Voda – bubreg i mokraćnu bešiku, a Drvo – jetru i žučnu kesu.
Akupunktura svoju filozofiju zasniva i na “Konceptu postojanja i kruženja telom vitalne energije Qi ( Ći )”. Vitalna energija Qi kruži telom po strogo definisanim putanjama tzv. akupunkturnim kanalima ( meridijanima ), snabdeva vitalnom energijom sve delove našeg tela i drži ih u balansu potrebnom za održavanje zdravlja. Po ovom konceptu, na telu čoveka postoji 14 osnovnih meridijana. Šest su po svojim karakteristikama Yin, i idu prednjom i unutrašnjom stranom tela, a šest su Yang, i idu spoljašnjom i zadnjom površinom tela., i 2 centralna kanala. Na meridijanima nalazi se veliki broj akupunkturnih tačaka preko kojih energija komunicira sa spoljašnjom sredinom. Pored ovih standardnih, postoji 4 ekstrameridijana kroz koje energija protiče u posebnim situacijama.
Akupunktura se izvodi pomoću akupunkturnih igala različitih veličina i dužina, a efikasna je u lečenju problema kod sledećih indikacija: Kod svih bolnih stanja (migrena, cephalaea,...), Degenerativnog reumatizma (cervikalnog i lumbalnog sindroma, išijasa, periarthritisa, artroza), vanzglobnog reumatizma (tendinitisa, fibromijalgije…), sportskih povreda (istegnuća, uganuća, iščašenja,..), neuralgia, neuritisa, pareza, sinusitisa, bronchitisa, astme bronchialis, alergija i noćno mokrenje.
Pored stimulacije akupunkturnih tačaka iglama, stimulacija se može raditi moksibustijom, elektroakupunkturom, mikromagnetima, a u novije vreme najčešće se radi laserom. Više o tome čitaćete u nekom od narednih blogova.
prim. dr. Nikola Radaković
Specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, akupunkturolog
Comments